Добитник књижевне награде "Чучкова књига" за 2016. годину

Добитница књижевне  награде „Чучкова књига“ за 2016. годину је  Весна Ђукановић за збирку кратких прича  РАДОСТ ЖУТЕ ЛУБЕНИЦЕ (Креативна радионица Балкан, Београд 2016).
Весна Ђукановић  рођена је у Кикинди, 1963. године. Школовала се на Педагошкој академији „Зора Крџалић Зага“ у Кикинди. Живи у Кикинди, ради у Падеју као учитељица.

ПРИПОВЕСТИ ДОБРЕ ВИЛЕ

   (О ПУТОКАЗИМА У ЛАВИРИНТУ)

 Овогодишњи добитник ЧУЧКОВЕ КЊИГЕ је Весна Ђукановић и њена збирка кратких прича РАДОСТ ЖУТЕ ЛУБЕНИЦЕ. Победила је у веома оштрој конкуренцији, јер је на овогодишњи конкурс стигао велики број квалитетних књига. жири у саставу: Миљан Радојковић, Миле Лисица и Бранка М. Касаловић, ипак је после прегласавања и надгласавања донео ову одлуку.

Награда иде у Банат, у Кикинду, а Весна Ђукановић, рођена 1963. године, уз признање добија и питање: „Зашто је оволико дуго чекала да се огласи?“ Иако јој је ово прва књига, Весна је већ искусан, изграђен писац са дубином мисли, стилом, ритмом, препознатљивом реченицом. У данашње време кад се сви боје познијег доба живота, када сви хрле да остану заувек млади, број година се узима као хендикеп; у нашем случају, године су помогле Весни да победи, написала је књигу која одскаче од осталих, баш зато што у њој нема слабости које првенци са собом носе и који се малтене, подразумевају.

Још увек дубоко зароњена у хуманизам ова анахрона РАДОСТ ЖУТЕ ЛУБЕНИЦЕ,  препуна је љубави према људима, према оном заборављеном „малом човеку“, коме се толико посвећивала књижевност деветнаестог века кроз реализам и натурализам. Веснини јунаци су рођени у Гогољевом шињелу и сведоче о оном, недавно умрлом свету у коме је још постојало саосећање, у коме људско „ја“ није тако драматично изоловано од остатка света. Ову књигу није заразило отуђење, та тешка и по свему судећи, неизлечива болест савременог света. Ове приче је приповедао један добри банатски Дух, предак Доситејев, са жељом да подучи, заштити од заборава неке пресудне секвенце у животима обичних људи. 

Опширније: Добитник књижевне награде "Чучкова књига" за 2016. годину

Миле Лисица

Добитник књижевне  награде „Чучкова књига“ за 2015. годину је Миле Лисица, за књигу Два метра тишине; реч је о збирци песама која је објављена 2015. године у издању Графида из Бањалуке.

Миле Лисица рођен је 1986. године у Кључу. У Бањалуку се доселио 1995. године, где наставља школовање. Тренутно је апсолвент на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањалуци. Књига Два метра тишине је његова прва књига.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ОДЛУКЕ ЖИРИЈА

Зашто ова књига?

Често се у разговорима о књижевности користи одредница љубавна поезија, тек због тога да би се извршило чисто техничко сврставање. Било би добро заобилазити такво банализовано схватање књижевних прилика. Наравно да осећајност, љубав као незаобилазна велика тема, чине главно ткиво (и) ове књиге, међутим то свакако нису одлучујући разлози. Приликом представљања Два метра тишине, пре бисмо се требали позвати на дубоки мисаони карактер штива, те истовремено постигнут чист језички израз, без неопрезних техничких поигравања и упадљивих експеримената којима су писци често склони; позвали бисмо се и на умерено упевавање једног света у двоје, на прецизно и нескривено писање о интимном, осећајном, на занимљиву али нефорсирану симболику. Уз претходно наведено, дело Два метра тишине није једна од оних све више присутних књига презасићених вулгаризмима, и неукусном претераном ласцивношћу, жаргонима и бесциљном фразелогијом, већ је реч о делу озбиљног, смиреног тона, које као врста устихованог дневника, могли бисмо рећи и лирског монолога, не оптерећује читаоца самопохвалним аутопоетским доказивањима.

Преко метафора из природе, из предметног света, преко једноставних и лаганих појомва, готово у свакој песми представљен је по један (или више њих) тежак, слојевит духовни ожиљак појединца, било да је то некад самоћа, некад ћутање, негде заборав, негде недостајање, властита надања, хтења или тишине. Било да су то некад најдубља разрачунавања са одјецима из прошлости, покушаји тражења склоништа у свету биљака, боја, неутралних мотива, или прешаптавања са прошлошђу, у таквом лирском, тематском амбијенту писац је успео у свакој песми остварити емотивни набој и симболику до оне мере, у којој то не прелази у патетику нити појефтињеност.

Не само као овогодишњем председнику жирија, већ пре свега као поштоваоцу писане уметности, част ми је што сам имао прилику упознати овакву књигу, какве се све ређе сусрећу у српској књижевности. Сам писац је, без обзира на награђивање, овом књигом стекао одличан пасош за даљи књижевни пут.                                                 
Жири:
Предраг Бојић
Бранка М. Касаловић
Миљан Радојковић